Pre nekog vremena pročitala sam knjigu ''Elegancija'',autora Ketlin Tezaro koja je na mene ostavila vrlo pozitivan utisak.Bavi se tematikom same elegancije u današnjem svetu i puna je korisnih i praktičnih saveta kako postići istu.Ova knjiga podstakla me je na razmišljanje o tome koliko pažnje žene u Srbiji posvećuju pojmu elegancije i od kolike je to uopšte važnosti danas. Ja lično mislim da biti elegantan ne znači samo biti lepo obučen,već biti u harmoniji sa samim sobom.Prihvatiti svoju unutrašnju lepotu i potruditi se da istaknete ono najbolje u vama.Možete obući divnu haljinu iz Pradine nove kolekcije i predivne Manolove cipele od 600$ ali to vam,bar po mom mišljenju ne garantuje recept za uspeh.Videla sam puno žena koje svojim izgledom nisu baš često u centru pažnje ali vas kod njih privuče nešto čime zrače iznutra.Zadovoljne su sobom i time kakve jesu i ne idu izvan granica svojih mogućnosti.Nemojte me shvatiti pogrešno,ja obožavam modu,i mislim da ništa ne može da se poredi sa divnim cipelama koje svaki look čine neodoljivim,ali svaki komad odeće treba znati nositi. Biti elegantan zahteva preciznost,obraćanje pažnje i na najsitnije detalje,manire i istačan stil.To ne polazi za rukom svakome.Postići željeni efekat nije lako, ali se svaki uloženi trud višestruko isplati.Verujte mi na reč.Elegancija ne zahteva od vas trošenje gomile para na svaku krpicu koju imate na sebi.Malo jeftinija haljina se može sasvim lepo uokviriti nešto skupljim cipelama ili modernom torbom.Rezultat-Picture perfect!Manje ponekad znači više.Nije poenta izgledati kao da ste sišli sa piste na najnovijoj Valentnovoj reviji,već dati svakoj odevnoj kombinaciji lični pečat,nešto što je čini samo vašom. Sad, da li je to moguće u Srbiji,kada smo sa svih strana bombardovani raznoraznim kičom i šundom?Ja bih volela da mislim da jeste.Ja se lično trudim da ne obraćam pažnju na sve te negativne uticaje kojima smo smo izloženi skoro svakodnevno putem televizije i novina (nemam nameru nikoga da prozivam ali što se tiče Grand Parade i sličnih emisija,mislim da ne govorim samo u svoje ime kada kažem-Ljudi,što je mnogo,mnogo je!).Ne smatram sebe podložnom bilo kakvim uticajima te prirode jer sam već izgrađena kao ličnost,i znam da razlikujem dobro od lošeg,ali me zabrinjava činjenica da toliko mladih devojaka i devojčica gleda dotoične sadržaje i trudi se da i oponaša te tzv. ''zvezde''.Kako onda da se nadamo da će elegancija opstati u današnjem svetu kad mladi (na kojima,budimo realni,svet ostaje) nikada neće naučiti da zapravo treba da teže istoj? Da li je moguće objasniti ljudima da nije poenta prekopirati neki stil sa bilo kog kanala ili časopisa i slepo pratiti idole ili terendove?Da danas,u 21. veku treba imati svoje ja,svoj stil i mišljenje a ne truditi se da pošto-poto kopirate tuđe?Da li je to uopšte realno pokušavati ili je to borba sa vetrenjačama? Ah,tako mi je potrebno da verujem da nije sve izgubljeno! :)

K'o lutka

Malo sam se izvukla iz jučerašnjeg bedaka (citaj ispitnog roka) pa rekoh da izđem malo među lljude.I gde će devojka koja se oporavlja od kraha samopouzdanja, nego u Šoping.Ipak ja pišem blog o modi.Moram da budem u toku...

Odem ja lepo do Kneza,prvo na kafu,da se malo razmrdam i razbudim.A onda pravac prodavnice.Igrom slučaja,prvo sam ušla u Zaru.Nije baš moj prvi izbor što se odeće tiče,ali sam bila lepo raspoložena,pa rekoh da joj dam šansu.Inače ne razumem baš tu žensku opsednutost tim tzv. ''svetskim brendovima'' tipa Zare.PRVO- sve stvari su im vrlo često nenomarlno skupe,i neretko je većina stvari pravljena za apsurdno visoke i mršave devojke,što ja nažalost nisam.Tako da se posle isprobavanja odabranih stvari samo nepotrebno iznerviram.Em se obično čeka pola sata u redu za kabine,em imam utisak da sam građena kao slon,čim nisam uspela da se uvučem u njihov najveći broj farmerki (a ja stvarno nisam krupna devojka,vrlo sam slolidne građe,što bi se reklo- baš kako treba.Tako da ako se meni poljuljlja mišljenje o sopstvenom izgledu,stvar je prilično alrmantna).DRUGO-Sve stvari koje u našoj Zari prodaju za paprenu količinu para,npr u Beču ili Ljubljani koštaju troduplo manje.Toliko o tome''Obucite se kod nas i izgledajte kao devojke iz svetskih metropola''.Lako je tim devojkama da se oblače u dotičnoj radnji,kad ne daju toliku količinu para kao mi ovde.

Bez obzira na moje mišljenje,uđoh ja u prodavnicu.Šetala sam uzduž i popreko,zagledala stvarčice,opipavala materijal (razočaravajuća količina sintetike,ako mene pitate),potpuno se prepustila odabiru novih krpica.Tako zadubljena u svoje misli,načula sam razgovor između jedne od radnica i mušterije,jedne vrlo mlade devojke.Dotičnu izrazito mršavu i visoku devojku (kao stvorena da se obuče u ovoj radnji) je zanimalo da li bi mogli da joj skinu odevnu kombinaciju izloženu na lutki.I to sa sve cipelama,tašnom i narukvicama.Prodavačica je pomno saslušala njen zahtev i onda ju je pogledala pogledom koji govori više od reči.Devojka se nije dala omesti.Mrtva ladna je objasnila prodavačici kako ona nema ni vremena ni živaca da bira stvari sa polica i da ih sama uklapa,tako da je već gotova kombinacija idealna.JA (sada već skoro toliko koncentrisana na njihov razgovor da se to graničilo sa nepristojnošću) ostadoh u blagom čudu.

Koliko čovek može da bude nezaiteresovan za sopstveni izgled,pa da pusti da mu drugi biraju šta će da obuče?Nezavisno od njegovog sopstvenog mišljenja i ideja.Pa za mene je najbolji deo oblačenja upravo onaj kad isprobavam stvari,cunjam po radnjama trežeći ono što još neko nije primetio.Ne pratim baš slepo trendove,već volim da svemu dam sopstveni pečat.DA se po nečemu razlikujem od ostalih,jer mrzim uniformisanost.Najviše me nerviraju one devojke koje pošto-poto moraju da kupe pola neke kolekcije čim se pojavi,i sutradan shvate da još pola Beograda ima identične stvari kao one.Nemojte me pogrešno razumeti- i sama često volim da uđem u radnju kad u izlogu vidim natpis ''nova kolekcija''.Ali velika je razlika između kupovine samo jednog komada odeće i kombinovanja istog sa drugim stvarima koje već imate u ormanu i pretenciozne kupovine baš svakog artikla koji se po stilu uklapa sa npr majicom ili pantalonama zbog kojih ste uopšte i ušli u radnju.

Cela ta situacija koje sam bila svedok u Zari,naterala me je da se zapitam-šta bi se desilo kada bi sve devojke razmišljale kao ona koja je tražila da joj prodaju celu kombinaciju sa lutke?Na šta bi to svelo našu prirodnu potebu da sami biramo stvari koje nam se sviđaju i koje ćemo staviti na sebe,ako uvek budemo puštali druge da biraju za nas?Možda grešim,ali zar nije cilj izgraditi sopsteveni stil,kako u odevanju tako i u svim drugim stvarima?Budimo realni ,slepo praćenje trendova nije baš za svaku devojku.PA ne možemo baš sve da obučemo neku ultra-kratku suknjicu samo zato što smo negde pročitale da je to definitivni ''must have'' ove sezone.

Zar nije poenta celokupne priče o šopingu upravo zabava?Ja se barem najbolje provedem kada krenem u šoping sa drugaricama.Dok isprobavamo razne stvari za koje i znamo da ih nikad ne bi kupile,samo zarad čiste zabave.Ja mislim da u svemu treba imati pravo izbora.Da od svakog trenda treba uzeti samo ono što vam se najviše dopada i dati svemu tome neku svoju notu.Učiniti ga na taj način baš savršenim za nas.

I gde je onda zabava,ako samo uđemo u prodavnicu,pokažemo prstom na lutku i tažimo da nam zapakuju kombinaciju odeće koju je,možda baš za sebe sklopila jedna o d radnica?JA možda nisam ništa kupila u Zari jutros,ali sam se u svakom slučaju više zabavila nego ova nesrećna devojka kojoj je neko drugi smislio kako treba da izgleda,jer ona nije bila dovoljno zainteresovana.

Elegancija-definitivni ''must have'' ove sezone

Pre nekog vremena pročitala sam knjigu ''Elegancija'',autora Ketlin Tezaro koja je na mene ostavila vrlo pozitivan utisak.Bavi se tematikom same elegancije u današnjem svetu i puna je korisnih i praktičnih saveta kako postići istu.Ova knjiga podstakla me je na razmišljanje o tome koliko pažnje žene u Srbiji posvećuju pojmu elegancije i od kolike je to uopšte važnosti danas. Ja lično mislim da biti elegantan ne znači samo biti lepo obučen,već biti u harmoniji sa samim sobom.Prihvatiti svoju unutrašnju lepotu i potruditi se da istaknete ono najbolje u vama.Možete obući divnu haljinu iz Pradine nove kolekcije i predivne Manolove cipele od 600$ ali to vam,bar po mom mišljenju ne garantuje recept za uspeh.Videla sam puno žena koje svojim izgledom nisu baš često u centru pažnje ali vas kod njih privuče nešto čime zrače iznutra.Zadovoljne su sobom i time kakve jesu i ne idu izvan granica svojih mogućnosti.Nemojte me shvatiti pogrešno,ja obožavam modu,i mislim da ništa ne može da se poredi sa divnim cipelama koje svaki look čine neodoljivim,ali svaki komad odeće treba znati nositi. Biti elegantan zahteva preciznost,obraćanje pažnje i na najsitnije detalje,manire i istačan stil.To ne polazi za rukom svakome.Postići željeni efekat nije lako, ali se svaki uloženi trud višestruko isplati.Verujte mi na reč.Elegancija ne zahteva od vas trošenje gomile para na svaku krpicu koju imate na sebi.Malo jeftinija haljina se može sasvim lepo uokviriti nešto skupljim cipelama ili modernom torbom.Rezultat-Picture perfect!Manje ponekad znači više.Nije poenta izgledati kao da ste sišli sa piste na najnovijoj Valentnovoj reviji,već dati svakoj odevnoj kombinaciji lični pečat,nešto što je čini samo vašom. Sad, da li je to moguće u Srbiji,kada smo sa svih strana bombardovani raznoraznim kičom i šundom?Ja bih volela da mislim da jeste.Ja se lično trudim da ne obraćam pažnju na sve te negativne uticaje kojima smo smo izloženi skoro svakodnevno putem televizije i novina (nemam nameru nikoga da prozivam ali što se tiče Grand Parade i sličnih emisija,mislim da ne govorim samo u svoje ime kada kažem-Ljudi,što je mnogo,mnogo je!).Ne smatram sebe podložnom bilo kakvim uticajima te prirode jer sam već izgrađena kao ličnost,i znam da razlikujem dobro od lošeg,ali me zabrinjava činjenica da toliko mladih devojaka i devojčica gleda dotoične sadržaje i trudi se da i oponaša te tzv. ''zvezde''.Kako onda da se nadamo da će elegancija opstati u današnjem svetu kad mladi (na kojima,budimo realni,svet ostaje) nikada neće naučiti da zapravo treba da teže istoj? Da li je moguće objasniti ljudima da nije poenta prekopirati neki stil sa bilo kog kanala ili časopisa i slepo pratiti idole ili terendove?Da danas,u 21. veku treba imati svoje ja,svoj stil i mišljenje a ne truditi se da pošto-poto kopirate tuđe?Da li je to uopšte realno pokušavati ili je to borba sa vetrenjačama?